U utorak 1.decembra održan je treći Okrugli sto gimnazijalaca u našoj školi. Pored pančevačke, imali smo zadovoljstvo da ugostimo i učenike Četvrte, Pete, Šeste, Dvanaeste i Petnaeste gimnazije.
Naziv ovogodišnjeg okupljanja bio je “Imam pravo da nemam pravo”. Teme o kojima se debatovalo bile su vezane za odnos ljudskih prava, sloboda i izbora i zakonske regulative.
Debatu su sjajno vodili profesori Ivan Šurlan, Srdjan Barišić, Nena Šurlan i Edvard Đorđević.
Poslednji dan novembra iskoristili smo za odlazak u Madlenijanum. Imali smo nedoumice: da li će nam se opera kao format dopasti, hoćemo li je razumeti, da li će dugo trajati? A kada se zavesa podigla i kada je počela jedna komična ljubavna priča sa simpatičnim i duhovitim protagonistima, udobno smo se smestili i uživali do kraja. Ova opera je prilagođena za mlade. Toplo je preporučujemo!
Ogledni čas Romantizam 1. 12. 2015. učenici drugog razreda su veoma ozbiljno shvatili. Maša nas je podsetila na vremensko trajanja pravca, odlike, a onda je nastupio Hajne, Bajron,Viktor Igo, Puškin. Prošetali smo kroz romantičarski period na najzanimljiviji način. Čuli smo Lorelaj na nemačkom, Tatjanu i Onjegina na ruskom, Bajrona na engleskom, Igoa na francuskom. Na kraju časa smo radili ocenu svog angažovanja i analizu časa. Ispostavilo se da je bila najzanimljivija „srpska devojka”. Neki od nas su prvi put videli jelek i opančiće. David nam je otpevao i odsvirao pesmu Branka Radičevića „Pjevam danju, pjevam noću”.
Učenici IB-a koji prisustvuju časovima ESS-a, trećeg novembra su posetili Deliblatsku peščaru. Deliblatksa peščara se nalazi u Jugoistočnom delu Panonske nizije u južnom Banatu, između Tamiške, Vršačke i ravni Dunava. Nastala je tokom ledenog doba od moćnih naslaga eolskog silikatno-karbonatnog peska. U jedinstvenom mozaiku ekosistema, nalaze se bogata flora sa preko 900 vrsta. Najkarekterističnije su biljke stepskih staništa: banatski božur, stepski božur, šerpet, bademić Predstavlja jedinstveni naučni poligon jer je poslednja i najveća oaza peščarsko-stepske, šumske i močvarne vegetacije. Iz ovog razloga, učenici četvrtog razreda su posetili Deliblatsku peščaru kako bi uzeli uzroke zemljišta koje će kasnije analizirati za svoj lab-report.
U okviru priprema za polaganje ispita „Environmental Systems and Societies“, učenici IV-2 su posetili laboratoriju Geografskog fakulteta. Učenici su vršili istraživanja karakteristika abiotičkih faktora prirodne sredine. Svaki ekosistem u prirodi sadrži biotičke i abiotičke faktore. Biotički faktori su živi organizmi, dok abiotički obuhvataju prostor koji je naseljen ovim organizmima (neživa priroda: temperatura, sunčeva svetlost, voda, ph, zemljište…), od čijih karakteristika zavisi stabilnost ekosistema. Da bi se uočile slabosti određenog ekosistema, potrebno je redovno vršiti merenja kako biodiverziteta, tako i abiotičkih faktora. Ovog puta učenici su se bavili biodiverzitetom Deliblatske peščare, analizom tipa zemljišta u peščari i utvrđivanjem karakteristika vode reke Tamiš. Očekujemo rezultate.
Gimnazija “ Ruđer Bošković“
Beograd, Kneza Višeslava 17
О b j a v lj u j e
XI коnkurs COGNITIA LIBERA
Za eseje iz oblasti filozofije i sociologije
Теме:
1) Odnos kritičkog i kreativnog mišljenja u procesu saznanja
2) Odnos znanja i verovanja u traganju za istinom
3) “Mi vidimo i razumemo svet onakvim kakvi smo mi sami, a ne onakvim kakav on uistinu jeste.” Do koje mere se možeš složiti sa ovim stavom?
4) Problemi hipotetičko deduktivnog pristupa u istraživanju društvenih pojava
5) Osnovni preduslovi objektivnosti i validnosti istraživanja društvenih pojava
6) Zašto je važno praviti razliku između korelacije i uzročnog odnosa?
U prijavi za Konkurs navesti:
Prijave se šalju na: cognitia.libera@boskovic.edu.rs do 15.01.2016. g.
Rok za slanje radova u elektronskoj formi je 01. 03. 2016.g.
Lista radova koji ulaze u finale konkursa biće objavljena do 31. 03. 2016. g.
Finale konkursa održaće se u aprilu 2016.godine u Gimnaziji “Ruđer Bošković”.
Svi radovi biće objavljeni u zborniku radova.
Za najbolje radobe predviđene su vredne nagrade.
U pokušaju da razumemo apsurdnog junaka Mersoa, u pomoć nam je pritekao Kamijev esej Mit o Sizifu i profesorka filozofije Nena Šurlan. I naravno mit o ovom pobunjenom, mudrom, neposlušnom junaku. Zaključak je da ove junake sam pokušaj ostvarenja cilja čini srećnim. Smisao života je u tom traganju. To je vrlo često uzaludan posao, ali od njega nkada ne smemo odustati.
Danas su učenici naše škole posetili Crveni krst Srbije i donirali potrebnu pomoć. Tokom našeg boravka, domaćini su nam priredili prezentaciju u vezi sa aktivnostima i radom ove organizacije, a kasnije smo posetili i njihov izložbeni prostor. Na predavanju, koje smo slušali,naučili smo da je veoma važna čovecnost i saosećajnost, kao i spremnost da nekome pomognemo.
Važnost grčke mitologije za razumevanje klasične i savremene literature je neosporna. Nastavljena je planirana akcija profesorke latinskog Milene Pavlović i profesorke srpskog Katarine Urošević. U prvom razredu napravljen je uvodni čas za dramu Antigona. Učenici su pažljivo slušali o Edipovoj tragičnoj sudbini. Usvojili su termine poput tragična krivica, dramska jedinstva, doživeli katarzu posle potresne i jezive priče, osetili empatiju prema deci tragičnog junaka. Najveća satisfakcija za profesorke je što je većina učenika pročitala ovu „tešku“ dramu.