Културни оријентиринг – трагом Италијана у Београду
Храбро смо кренули у авантуру 13. јуна 2018. Најавили су пљускове, али смо имали среће да обиђемо тачке по савршеном времену.
Прва тачка – Улица кнеза Милоша, 56 – Палата Италија, Италијански институт за културу;
Друга тачка – Бирчанинова, 11– Амбасада Републике Италије;
Трећа тачка – Гарибалдијева улица – ту смо чули причу о чувеном војсковођи и борцу за уједињење Италије
Четврта тачка – Улица краља Милутина – Данте у Божанственој комедији спомиње новац краља Милутина или Драгутина. Прича о нашем новцу и Милутину као могућем фалсификатору нам је била јако занимљива.
„Е qуел ди Портогалло е ди Норвегиа
лì си цоносцеранно, е qуел ди Расциа
цхе мале ха висто ил цонио ди Винегиа.“
Тачка 5. Улица краља Милана, 33 – Комора италијанско-српских привредника
Сазнали смо да КИСП прати сва тржишна кретања и економске показатеље међусобне економске сарадње Србије и Италије и прилагођава своје деловање у циљу подршке активностима својих чланова и општег развијања економске размене између поменута два тржишта.
Тачка шест је Споменик кнезу Михаилу – аутор споменика је Енрико Паци (Енрицо Паззи)
Рођен је у Равени, 1818, а умро у Фиренци, 1899, италијански је вајар и музеолог.
1872. представио је нацрт споменика на ком српски кнез Михаило Обреновић ИИИ јаше коња који је требало да се подигне у Београду.
Седма тачка је Народни музеј – антички период (Нажалост нисмо улазили, али смо чули које збирке постоје.
Збирка римског царског периода која садржи предмете из времена римске доминације на територији Балкана, од 1. века пре н. е. до почетка 4. века н. е.
Збирка Римски портрет и становници Сингидунума постављена је у простору Великог барутног магацина у оквиру које се могу видети скулптуре суграђана, царева, богова и хероја. Циљ изложбе је да представи раздобље од 2. до 3. века током кога је Београд из војног логора прерастао у метрополу Римског царства.
Осма тачка – Остаци античког Рима у најужем центру
9. Обилићев венац – Цон аморе – италијански сладолед Грете Аиелло
Испред ове посластичарнице сазнали смо о историји сладоледа и ту је требало да буде најслађа тачка нашег пута. Пошто је била затворена због одмора, слатку тачку смо померили неколико корака.
Наша шарманта водичица била је Јелена Познић, професорка италијанског језика. Значајну помоћ пружили су наши оријентирци сарадници. Дивно је било шетати нашим градом и откривати историју. До следеће шетње…
