Наша школа се данас укључила у акцију обележавања Светског дана оријентринга. Четрдесет осморо ученика је учестовало у овом догађају. Већина је уживала и трудила да се да пређе стазу у најбржем могућем времену. Осим наших старих оријентираца који су врло талентовани, по мишљењу нашег сарадника Дејана Аврамовића из АОК Кошутњака, неки ученици су се први пут опробали у овом спорту. У категорији другака победили су Александар и Жаре (на слици),  а у категорији основци и прваци резултат је следећи: убедљиво прво место освојиле су Јана и Софија, друго Софиа и Миа, треће Нађа и Елена, четврто Сава и Кокир, пето Наум и Гордић, шесто Митра и Тифани… Најважнија је енергија и емоција коју смо уложили у овај скоро савршен дан.

У суботу, 20. маја, три ученика 4. разреда наше школе (Маша Алвировић, Коста Трифуновић и Михајло Марковић – Grade5) су по други пут имали прилику да полажу DELF испит за стицање међународно признате дипломе из француског језика. Овога пута за ниво А1 Prim. Испит је одржан у Француској школи у Београду јер ове испите, за млађи школски узраст, најчешће полажу само ученици те школе. Срећни смо што смо и ове школске године и ми могли да будемо део те мале, али одабране дружине. Резултате испита очекујемо за месец дана.

Bonne chance!

Današnje odredište orijentiraca bio je Topčider. Profesorke Katarine kao stručnog saradnika pozvale su profesorku istorije Lidiju Protić. (Tačka 1)  Ispred Miloševog konaka započeli smo priču o poreklu imena Topčider. Platan i najstariji uređen park u Srbiji bili su sledeća tačka interesovanja. U Konaku kneza Miloša (3) smo obišli stalnu postavku, pogledali strip urađen po likovima iz naše nacionalne istorije. Naročito nam se dopala građanska soba, odeća, privatni život srpskih vladara. Tačno se vidi ona čudesna mešavina orijentalnog i evropskog. (Tačka 4) Crkvu Svetih apostola Petra i Pavla – podigao je knez Miloš na mestu gde je trebalo da bude pogubljen. Nakon te tačke, predahnuli smo uz sladoled, a onda oranizovali trku u kojoj su učestvovali  Stojan (u diciplini trka sa sladoledom u rukama), Nađa (najbrža i najhrabrija devojčica), Bajić i Kokir. Bajić je sve prisutne zadivio brzinom. (Tačka 6) Do kamenog obeliska, Žetelice (prve ukrasne parkovske skulpture u Beogradu) i spomenika Arčibaldu Rajsu (švajcarski naučnik i publicista koji je kao dobrovljac 1914. došao u Srbiju i priključio se srpskoj vojsci) došli smo potpuno zadovoljni kvalitetno provedenim vremenom. Znanje su nam osnažili naši drugari koji su o svemu imalli šta da kažu, a nadahnuta profesorka istorije podelila sa nama informacije koje nismo znali.

Пролећни излет седмака био је изузеттно едукативан и забаван. Прво одредиште је био Виминацијум, главни град Горње Мезије и значајно војно утврђење. Водич је имао врло занимљиву причу о легијама, начину њиховог живота, паганским и хришћанским елементима на фрескама.
Сребрно језеро, Српско море, било је прилика за дружење у природи, спортске активности и дружење на ручку и сладоледу(има).

Прелепи пролећни дан ученици одељења 7А и 7Б у пратњи својих разредних старешина, Јелене Врачевић Бојаџиевски и Браниславе Грубишић, као и MYP координатора Петра Огризовића, провели су у обиласку неких од најлепших и највећих знаменитости Баната – Царске баре и Идвора.

У преподневним часовима стигли смо у резерват природе „Царска бара“, где смо уз забавну и веома занимљиву причу водича пловили кроз трску и шевар и упознавали се са овом оазом мира. Научили смо како да разликујемо у лету чапље и роде. А сазнали смо и због чега су корморани главни „негативци“ барског екосистема. Неки од нас имали су прилике и да на кратко буду капетани наше лађе која у једном делу канала може да развије брзину од чак 6 км/х. Пријатна вожња бродићем кроз нестварни крајолик српске Амазоније одушевила је и ученике и наставнике.

Након што је брод поново пристао на обалу, засладили смо се сладоледом и наставили ка Идвору, родном месту једног од наших највећих научника, Михајла Пупина. У Задужбини Михајла Идворског Пупина сачекала нас је ведра госпођа Јелена која нам је кроз кратки филм и предавање приближила лик и дело овог вансеријског научника који је својим бројним патентима задужио читав свет, а светску славу стекао проналаском индукторских калемова и поступка пупинизације, који је омогућио пренос писаног или говорног сигнала на врло велике даљине. Иако је велики део свог живота провео у Сједињеним Америчким Државама, свој Идвор и Србију никада није заборавио и до краја живота је на различите начине помагао својим сународницима. За своју аутобиографију „Са пашњака до научењака“ награђен је Пулицеровом наградом.

Поподне смо провели уживајући у спортским активностима. Штета што оваквих излета нема чешће.