Tragom Ive Andrića
Još jednu priliku da učimo izvan učionice smo iskoristili. Krenuli smo stopama našeg nobelovca 13. 12. 2018. Običli smo kuću muzej Ive Andrića. Pre nego što smo ušli u zgradu, pored biste poznatog pisca, Bogdan nam je pričao o njegovom životu. Kustos u piščevoj kući je bio zanimljiv. Saznali smo da je Andrić bio dobar đak (mada dvojke nisu obećavale na prvi pogled), bio je izuzetan, altruista i gospodin. Takvi ljudi su pravi ambasadori naše zemlje u svetu. Većinu podataka smo znali. Neki su nas i i iznenadili. Govor na dodeli nagrade bio je na francuskom jeziku (jezik diplomatije u to vreme). Dve njegove knjige su prevedene na kineski (to je zapazila naša drugarica Jovana). Nastavili smo šetnju do hotela Moskve, pa u Prizrensku 7, SANU (Andrić je 1926. postao akademik). Šetnju smo završili na Kalemegdanu na košarkašim terenima gde je Ivo bio često viđen gost. Hladan dan nije smetao našim orijentircima da se odlično provedu.