Putopis – Grčka

„Nisu svi oni koji skitaju izgubljeni” rekao je Tolkin. Činjenica je da je naša generacija poznata po tome što ima potrebu za skitnjom, bilo to u neku drugu državu, ili, na kraju krajeva, u drugu realnost. Davno, pre pet godina, ostao mi je u sećanju momenat u kom sam saznala da postoje dve vrste putovanja: prelazeći granicu i ulazeći u naciju drugog jezika, kulture, života i putovanja, kroz knjige i kroz maštu. Mesec dana pre sadašnjosti, naša generacija je sa školom putovala za Atinu, glavni i, može se reći, nekada najsavršeniji grad Starog sveta, sadašnje Grčke. Na aerodromu se moglo videti uzbuđenje na mladim licima prve godine gimnazije, generacije kojoj je, sa jedne strane, skoro sve drugačije i novo u odnosu na osnovnu. Prvu noć u Glifadi, predgrađu Atine, obeležio je momenat noćne šetnje u centar grada, izlazak u kafiće i istraživanje grada. Sledećeg dan posetili smo antičku citadelu Atine, Akropolj. Frapantan i monumentalan vrh najvišeg postolja antičke Grčke fascinirao je svakog posetioca ovog neverovatnog traga istorije. Jedan od smešnijih događaja ovog dana je bio kada su se učenici prve godine, Jana i Stefan, izgubili na Akropolju tako što su mislili da je grupa nastavila da se penje ka Akropolju, a zapravo su stali kako bi čuli priču vodiča. Posle toga družina razredne Katarine Urošević i Staše Lučić krenula je ka centru grada kako bi imali slobodno vreme za kupovinu i obilazak okolnih kafića i restorana. Jedno od mojih ličnih najomiljenijih mesta koje sam obišla tog dana bio je kafić pod nazivom „Little Kook” gde se na nekoliko meseci menjaju teme kafića. U vreme kada smo mi posetili Atinu, tema je bila Noć veštica. Detalji i dekoracije su fascinantne, a pažnja sa različitim jelima koja su za Noć veštica i odećom koje osoblje nosi je neverovatna. Narednog dana je četa morala rano da se probudi jer je sledilo krstarenje na tri različita ostrva: Idru, Eginu i Poros. Putovanje do prvog ostrva trajalo je tri sata i, zbog ranog buđenja, svi su zaspali. Malo je reći da je Idra jedno od najlepših ostrva koje sam ikada videla. Arhitektura je neverovatna, a tek priča iza ovog tajanstvenog ostrva. Idra je bilo luksuzno ostrvo pedesetih godina jer se na njemu jako teško gradilo. Zbog toga što ne postoji transport na ostrvu, građevinski materijali su morali da budu nošeni na životinjama. Sledeće ostrvo koje smo posetili je bilo Poros, koje, po mom mišljenju, nije bilo ni blizu lepote Idre. Na zadnjem ostrvu, Egini, nekoliko učenika je probalo i kupilo najbolje pistaće na svetu. Ostali učenici su izabrali da se okupaju u moru i da se sunčaju na plaži. Najsmešniji momenat ovog dana je bio kada je brod trebao da krene. Nekoliko nas je bilo na vrhu broda i gledalo kako ostatak generacije trči ka brodu kako ne bi ostali zaglavljeni na ostrvu. Kraj tog dana obeležilo je iznenađenje za Milin rođendan – torta i rođendanska pesma u restoranu hotela. Prepodne jednog od poslednjih dana u Atini je obeležilo uživanje na plaži u Glifadi i na bazenu hotela. Učenici su mogli da se opuste od napornog školskog života i učenja. U toku večeri 28.9. videli smo Plaku i ponovo svratili u centar Atine, imajući mogućnost da obiđemo ono što nismo stigli prethodnih dana. Poslednjeg dana ovog neverovatnog putovanja je prva godina po drugi put svratila u centar Glifade za slobodno vreme. Polazak za aerodrom bio je u 13h, a u domovinu Srbiju Ruđer četa sletela je oko 17h.
Skitanje je delimično za izgubljene, mada ova avantura pokazala je to da skitanje može biti i za radoznale duše koje žele da saznaju više i uživaju u životu koji im je pružen.
Nađa Vesić Ib