Ekskurzija u Kladovu
Sunčanog nedeljnog jutra krenuli smo na ekskurziju u Kladovo.
Na našem putu kroz Đerdapsku klisuru prva stanica bilo je spektakularno arheološko nalazište Lepenski Vir gde smo se upoznali sa ostacima jedne od najstarijih kultura kamenog doba. Lepenski Vir je šezdesetih godina 20.veka otkrio i istražio naš čuveni arheolog prof.Dragoslav Srejović. Arheološka istraživanja potvrđuju da su na ovom području boravili stanovnici još 10000 godina pre nove ere. Arheološko nalazište Lepenski Vir predstavlja svojevrsni muzej na otvorenom na kome posetioci mogu videti čuvene kamene ribolike skulpture, nakit i oruđe napravljene od kostiju i kamena, kao i isklesane kamene ploče sa simbolima i znakovima koji verovatno predstavljaju pismo tadašnjih ljudi.
Varošica Kladovo dobrodšlicu nam je poželela lakim povetarcem sa Dunava i osmesima lokalnih stanovnika.
Drugog dana krenuli smo u istraživanje jedne od najvećih atrakcija Negotinske krajine – prerasta Vratne. Ovi visoki kameni lukovi predstavljaju ostatke nekadašnjih pećina. Ove kamene kapije ili prerasti su veoma retka pojava u svetu, a u dolini reke Vratne ih ima čak 3. Vratnjanske kapije su veoma dobro skrivene i do njih stižu samo oni najuporniji. Nakon napornog pešačenja odmorili smo se u porti manastira Vratna.
Naša naredna stanica bila je rimska Diana. Stari utvrđeni grad na obali Dunava podignut je za vreme vladavine cara Trajana kao jedna od vojnih baza koje su obezbeđivale slobodnu plovidbu Dunavom i u kojoj su se obavljale pripreme za osvajanje Dakije. I danas se na lokalitetu obavljaju arheološka istraživanja.
Sa Diane smo mogli da vidimo hidrocentralu Đerdap. Prilikom posete hidrocentrali saznali smo da je izgrađena u saradnji sa Rumunijom i da od 1972.godine proizvodi značajan deo električne energije za potrebe stanovnika naše zemlje. Ujedno, pomoću prevodnica, reguliše saobraćaj Dunavom.
Plovidba Đerdapskom klisurom predstavlja poseban doživljaj koji se rečima ne može opisati. Ploveći kroz Mali i Veliki Kazan videli smo Decebalovu glavu isklesanu u brdu na rumunskoj strani i Trajanovu tablu na našoj obali Dunava. Saznali smo i gde je Dunav najdublji, a gde najuži na celom svom toku.
Poslednjeg dana obišli smo Felix Romulianu, poznatu i kao Gamzigrad. Ova prelepa palata rimskog cara Galerija nalazi se u blizini Zaječara i od 2007.godine nalazi se na UNESKO-voj listi svetske kulturne baštine. Posebono su čuveni podni mozaici čije smo ostatke mogli da vidimo kako na samom lokalitetu, tako i u Muzeju grada Zaječara koji smo posetili.
Na ovoj ekskurziji smo videli, čuli i naučili puno toga. Moglo bi se reći da je ove godine tema ekskurzije bila Tragovima Rimljana kroz Istočnu Srbiju. Jedva čekamo da otkrijemo kuda će nas put odvesti naredne godine.
Učenici grade 6A i 6B
