Излет за памћење
Није било сумње да ће последњи излет посебне генерације бити за памћење. Временске прилике су биле озбиљна претња, али смо им одолели и победили. Повукли су се облаци и уступили месту нашој забави и уживању.
Посетили смо Сремске Карловце, један од српских културних центара пре скоро три века. Чули смо причу о Патријаршиском двору, Карловачкој гимназији и Богословији, Бранку Радичевићу и берби винограда. Прошетали смо Петроварадинском тврђавом, чули део њене богате историје, прошетали се центром Новог Сада. И, што је најзанимљивије, вратили се бројно појачани. Мислите да је шарм осмакиња и осмака био разлог да се вратимо са чланом више. У праву сте, била је у питању љубав на први поглед. Наш Марко је још у Карловцима био опчињен једном дивном куцом, а и куци се свидело у његовом наручју. Наш повратак кући је био доведен у питање јер се поводац није баш свидео куци, али, без бриге, она је становник Београда од данас. А ми смо стигли на време како је програм излета налагао.
